Moj novembar i decembar u slikama...

10.1.17


Dodaću i mrvicu januara...

Stigla je 2017.godina. Pričajući sa dragim ljudima i poznanicima, uvidela sam da prethodna godina mnogima nije bila najsjajnija. Već sam napisala (post sa darivanjem) da je meni pružila mnogo toga, da je bila divna i neočekivano lepa. Nadam se boljoj i srećnijoj 2017.godini. Meni, vama, svima, svetu...

Posle prelepog i aktivnog oktobra prošle godine, stigao je miran i opuštajući novembar. Jedno veče imala sam prilike da u Dvorani Doma Sindikata pogledam popularnu predstavu "Dame biraju", Altteatra iz Sarajeva. Svaka preporuka ukoliko želite opuštajuće veče i laganu priču, protkanu smehom i ironijom.


Mnogo vremena sam provodila sa sinom uživajući u svakom momentu. Otkrivala sam jedan novi svet, gledajući ga očima (tada skoro) jednogodišnjaka. Neopisiva sreća je posmatrati ga kako raste. A raste brzo. Ponekad mi bude žao jer ga ne mogu zadržati u rukama, u zagrljaju. Geganje, hodanje, trčkaranje svuda i uvek. Istraživanje, pipkanja, grickanje. 

Stigao je veseo i prelep decembar. Mesec koji je postao moj omiljeni. Na samom početku proslavili smo punu i veliku Jednu godinicu. Što bi rekla moja draga Aleksandra "Neku vrstu ljubavi treba usaditi u ranim danima". Tako je moj mališa za rođendan dobio prelepu svemirsku tortu, koju je napravila moja prijateljica "Lalu tortaonica". Ja sam se rasplakala, dok njemu ništa nije bilo jasno.


Uživala sam i u svojim momentima, dok je bebac spavao. Na samoću gledam kao na dobrog prijatelja, jer mi pomaže da se opustim, napunim baterije, sredim svoje misli. Uz omiljeni časopis, slatkiš i neku bočicu laka, ti momenti su bili oni pravi.




Noć knjige u decembru nisam propustila. Nešto za mene, nešto za bebca.


Nezaobilazna kafa sa mojim lakoholičarkama, gomila novih lakova i nijansi, nepražaljenih bočica koje nisu postale deo moje kolekcije.




Igranje bočicama sam nastavila kod kuće, kada je i nastala sponatana fotografija. Oduševljenje je još veće kada je na fejsbuku "lajkujovana" od strane mog omiljenog "nail polish brend"-a. Lepo je znati da neko tamo ceni vaš trud, iako niste mega-popularni niti imate hiljade pratilaca na društvenim mrežama. Mali hepi dens za mene.



Još nekoliko Dear Diary Notebooks dnevnika sam pridodala svojoj kolekciji. Ovog puta sa novogodišnjim motivima. Neke sam namenila dragim ljudima, koji su se iskreno obradovali prazničnom šarenilu.



U decembru večernje nebo je bilo čarobno. Slike govore više od reči...






Beogradska decembarska jutra...


Tek u decembru sam prošetala kroz okićen grad. Iako sam gunđala, kao većina ljudi, moram da priznam da izgleda lepo, šareno i praznično. Omiljeni detalj su visće crvene kugle na Trgu Nikole Pašića. Uklopljene sa okolnim osvetljenjem daju posebnu draž u večernjim satima.




Većinu je očarala velika praznična kutija u Knez Mihailovoj ulici. Svi su se slikali, nemoguće je uhvatiti momenat kad nije okružena ljudima. Mene nije impresionirala. Usudiću se da napišem da mi liči na kavez. Možda sam samo ja u pitanju, ne znam.


Mene je oduševila mala ljubičasta jelka, na malom ljubičstom štandu, koji odiše mirisom lavande. Prelepo. 


Ovog decembra sam otkačila za ukrasima za jelku. Iako suprug i ja imamo dogovor da svake godine kupujemo po jedan stakleni ukras, ove sezone sam omanula. Kupila sam oko dvadesetak komada. Radovala su me ove kupovine, potrage, šarenilo i sjaj. Ponovo sam, posle dugo vremena, sa velikom radošću kitila jelku. I ponovo sam želela da imam šarenu, onakvu kakvu sam imala kao dete. Samo što je ove godine delim sa mojom bebom. I uživam u tome. 

Prelepi ukrasi u jednoj prodavnici...


Jelku sam kitila uz pomoć malog voljenog asistenta. Nezamenljiv sjaj u očima kada je ugledao sav taj bling-bling na jednom mestu. Naša skromna gomila i naša mala jelka. Iduće godine velika jelka i mnogo više šarenila na njoj.



Neki od naših najlepših ukrasa ove sezone...








Novu godinu sam dočekala kod kuće, sa mojim momcima. U krevetu. Spavajući. Probudio me je vatromet, sa obe strane reke. Dok je bebac spavao, i prespavao sve, u dubokom snu (hvala univerzumu na tome, u suprotnom bih počupala svu svoju kosu), stajala sam u toploj pidžami i papučama, posmatrajući nebo nad novobeogradskom stranom obojeno svim bojama.

Kako moj dan počinje u 6 ujutru, ni 1.januar nije bio izuzetak. Ove godine smo otišli i u ulicu Otvorenog srca. Muž i ja smo uživali, dok je mališa prespavao svu gužvu i dečiju euforiju. Uzeli smo mu crveni nosić, ali nije bio odušvljen mojim pokušajima da mu "zakačim" lopticu.

Dečija graja, smeh i lepo raspoloženje ulepšali su mi prvo jutro u novoj godini.





Uz praznike stigao je i prvi sneg u novoj godini. Posebnu čar ima za mene, jer smo bebca izveli napolje, na upoznavanje sa belim pahuljama. Momenti za pamćenje i snežno jutro...


Želim još jednom da vam svima poželim srećnu Novu 2017.godinu i Božićne praznike. Da vam ova godina donese sve ono što prethodna nije i da uživate u svakom danu. Znam da ja hoću...

Hvala vam što ste deo ovog malog kutka već dugo vremena. Neka tako bude i u narednih 365 dana...

Hvala na čitanju.

You Might Also Like

4 comments

  1. uzivala sam citajuci ovaj post, upravo tako sam i ja docekala novu godinu sa mojim momcima....

    ReplyDelete

Hvala Vam što odvajate Vaše vreme, čitate moj blog, komentarišete, dajete predloge, kritike i sugestije.

Subscribe