Moj septembar i oktobar u slikama...

3.11.16


Jesen je odavno stigla vrata i donela mi najlepše godišnje doba. Nikada nisam toliko uživala kao prethodna dva meseca. Iako je novembar doneo i prve hladne dane, prethodna dva meseca sam se radovala svakom jutru i suncu.

Duge šetnje, kratki izleti, vikendi van Beograda, poslepodnevne kafe sa prijateljicama, mirne večeri sa mužem... Sve je to ušuškano u moju jesen. Jesen za mene počinje kada vidim prvo kestenje. Svake godine skupljam nove. Čuvam ih u činiji, uz poneki dodatni ukras. To je moj mali ritual već dugi niz godina...



Na jesen me asociraju i male ukrasne tikvice (ili bundevice, nikad ne znam šta su tačno). Uvek u isto vreme, početkom oktobra u Manjež parku je sajam cveća. I uvek na istom mestu su pune korpe ovih tikvica. Žute, narandžaste, zelene, crvene - najrazličitijih oblika i veličina. Za svega 30 din (koliko koštaju one najmanje) savršen jesenji ukras.




Znam da je jesen tu kada ugledam "bobice".



Ili drvo crvenog lišća okruženo zelenilom.


Jutarnje šetnje po Savskom keju su neverovatno mirne i puste. Posebno radnim danima. Tada zaista uživam. Drveće je dobilo nove nijanse, a Kalemegdan izgleda čarobno pod izmaglicom...







Na Kalemegdanu je još lepše. Bez gužve, blagi vetar, šuštanje lišća pod patikama i točkovima kolica...







Ne znam da li je moj mališa više bio zainteresovan za vevericu ili ona za njega. Često smo je sretali.


Putovanje Transsibirskom železnicom oduvek je bio moj san. Za sada neispunjen, a da li će tako ostati, ne znam. Trenutno (nadam se još uvek dok pišem ovaj post) na Kalemegdanu je izložba fotografija najlepših delova Rusije, kroz koje vodi ova pruga. Dugačka oko 9300km prolazi kroz predele iz mašte. Nestvarno i prelepo.






Neki vikendi su bili pravi dar, jer su ulice u centru bile zatvorene. Praznina u prepodnevnim, gomila ljudi u poslepodnevnim satima. Ali prazni putevi. Kako bi bilo divno da je svaki vikend ovako. Ili bar prvi vikend u mesecu, kao što je nekada bilo.


Nebo je bilo čarobno. Posebno jednog nedosanjanog jutra kada sam ugledala prizor koji se rečima ne može opisati (prva fotografija).




Crveni mesec jedne besane noći mi je pravio društvo.


Nekoliko dana sam provela u Sremskoj Mitrovici kod roditelja. Volim kad je cela porodica na okupu. Bebac, nas dvoje, baka i deka. Ništa lepše. Šetnje mirnim gradom su nam omiljene. Pešački most na Savi je dobio novu pločicu sa oznakom najvišeg vodostaja koji je Sava dostigla u vreme poplava maja 2014.godine. Ne znam kad je postavljena, ali uočila sam je tek sada. Zanimljiv mural na jednoj mitrovačkoj zgradi, Žitni trg u predvečerje...





Ništa ne može da popravi raspoloženje i da opusti kao druženje sa prijateljicama i fantacimasa kojima delim hobi. Lakoholičarke! Obožavam ove žene, njihovo društvo, naše mesto. 




Bila sam i na Mikseru. Prvi put u ovoj godini. Pored nekih stinica, upoznala sam divnu i kreativnu Dear Diary Notebooks čiji su me planeri osvojili za sva vremena. Svoje slikarsko umeće prenosi na korice. Prelepi, šareni, zanimljivi. Želim ih još! Pored njih, sa istim motivima mogu se kupiti bedževi, "book" marekeri (ne znam adekvatnu reč na našem jeziku za ovaj pojam, možda - obeleživač knjiga?!), cegeri. 




Kraj oktobra je uvek rezervisan za Sajam knjiga. Svake godine se dugo pripremam za njega (što finansijski, što spiskovima). Ove godine pored mojih naslova, svoje mesto su pronašli i oni za mog sina. Iako je još mali za knjige, volim da mu čitam. A on sluša i gleda slike. Slikovnice mekog  i tvrdog poveza. Posebno mu se sviđaju knjige sa dodacima u vidu tekstura, koje može da pipne. Ali i one sa velikim ilustracijama. Pobednici su Ježeva kućica, Doživljaji belog mece i Bebin dodir - Farma. Ruskim bajkama se neverovatnim ilustracijama ja nisam odolela. Nadam se da će u njima uživati kada bude malo stariji. A i ja sa njim zajedno.

Mnogo mi se svidela knjiga Dino-Mit (3d slikovnica) gde se dinosaurusi pomeraju. Divne ilustracije, vedre i jarke boje, lepa priča. 



Moju pažnju su ove godine privukli naslovi izdavačke kuće Urban Reads. Njihovih izdanja sam kupila najviše. Na poklon su imali cegere, što je odličan potez, jer ne samo što su zanimljivog dezena nego su i praktični. 


Polovna izdanja su uvek zanimljiva. Ove godine sjajni ulov još boljih izdanja. Za Odiseju u izdanju Matice Srpske 800,oo din je i više nego povoljno. Isto tako 400,oo din za Kuna i Legende i mitovi stare Grčke. Obe knjige kao nove. Prezadovoljna. Upotpunjavanje Barkerovih izdanja ove godine je obogaćeno Evervilom. Dok Mehaničku devojku i Anđeologiju nisam mogla da propustim po ceni od 100,oo din svaka knjiga.


Štrumpfove i omiljenu epizodu Astroštrumpf nisam preskočila. Čarobna knjiga me je iznenadila tvrdo koričenim Garfildom. Na ćirilici! Jedva čekam i ostale stripove ovih edicija.


Sa završtekom sajma, završio se i oktobar mesec za mene. Bebac sada ima već 11 meseci i pitam se kad je pre prošla godina. Počeo je da hoda i zaista svaki dan jeste naporan i jesam umorna. Ali sam isto tako presrećna, ispunjena radošću i zadovoljstvom, nekim unutrašnjim mirom.

Poslednja dva meseca ove 2016. godine su stigla. Nadam se pahuljama i snegu, igrarijama koje on donosi, toplim čokoladama, smehu, večernjim šetnjama i posmatranju dečije radosti u okicama mog sina.

Hvala na čitanju. 

You Might Also Like

0 comments

Hvala Vam što odvajate Vaše vreme, čitate moj blog, komentarišete, dajete predloge, kritike i sugestije.

Subscribe