Carski dekupaž

9.11.16


Ja sam jedna od onih osoba koje ne vole minimalizam. Ne pronalazim se u belim, crnim, sivim (uglavnom) tonovima, oštrim linijama, nekoliko detalja koji bi činili moj dom. Kod mene je priča drugačija.

Police prepune knjiga, naslovi koje skupljam skoro 20 godina. Figure i figurice koje sve zajedno čine jednu vrednu kolekciju. Zajednički detalji koji su se svideli i mom suprugu (da, da ima i toga). Neko bi rečju "kič" opisao sve pobrojano. Ali, sve je to deo mene, moje porodice, mog doma i ja iskreno uživam u svakom detalju. I moram priznati... da nije "obojen" raznim bojama, moj dom ne bi bio "ja".

Neke stare predmete (bilo iz moje ili suprugove porodice) sam želela (i još uvek želim) da obučem u novo ruho. U potrazi za osobom koja mi može pomoći, došla sam do Jelene. Videvši njen rad, prepustila sam joj realizaciju. Znala sam da će biti napravljeno baš onako kako sam želela. I nisam pogrešila. Iako Jelena svojim rukama stvara mnogo toga, predmeti urađeni dekupaž tehnikom su ono što me asocira na nju. 

Danas mnoga njena dela su ukras mog doma, jarkih, vedrih boja, prelepih dizajna. 

Jelena svojim rukama stvara prava mala umetnička dela. Tako je nastao Carski dekupaž.

Ovo je njena priča... 


Sve je počelo od trešnje u cvetu, tačnije od njene slike na zidu i od kutije za nakit. Krečila sam zidove i plafon u hodniku i taj plafon me je toliko namučio dok sam ga gletovala i šmirglala na plus četrdeset, da sam rešila da nagradim sav svoj trud i muku srebrnom bojom za zidove. Kada poželim nesto skupo (ili makar skuplje od uobičajenog) moram to da predstavim sebi kao nagradu, naravno zasluženu, da bih opravdala dodatni trošak. Elem, skupa srebrna boja je bila odlična i bila sam jako zadovoljna kako je sve ispalo. Kada je prvo oduševljenje splasnulo, počela sam sve intenzivnije da razmišljam o trešnji u cvetu preko tog zida i krenula sam da tražim po internetu oslikane trešnje u cvetu kao inspiraciju.

Nekako u isto vreme, kupila sam drvenu kutiju sa pregradama za moju bižuteriju i počela da je bojim belom akrilnom bojom koja mi je ostala od vrata. Drvo je upijalo boju, ja sam stavljala nove slojeve, pregrade više nisu mogle da uđu u kutiju od slojeva boje a cela kutija je bila ružna sa vidljivim potezima neke loše četke i sa ponekom zalepljenom dlakom otpalom od četke. Znala sam da se stavlja prvo osnovna boja, ali sam mislila da ću to nadoknaditi drugim ili trećim slojem pokrivne boje. I kasnije, kada sam već počela da radim dekupaž, dešavalo mi se da odmahnem rukom i preskočim neki stepenik u radu jer me je uhvatio neizdrž, i uvek sam to plaćaila debelim razočarenjem konačnim ishodom i satima potrošenim na uzaludno popravljanje. Na kraju sam sve bacala i radila ponovo, onako kako treba.


Potragu za trešnjom u cvetu sam proširila i počela da tražim primere ukrašavanja kutija za nakit. Tako sam se susrela sa dekupažom po prvi put. Dopale su mi se neke slike, pa sam potražila tekstove o tehnici, naletela na neke blogove i na jedan forum u kome su žene, koje su se tom tehnikom već bavile, nesebično delile savete početnicima. Učinilo mi se da bih ja to mogla da radim, da bi mi se dopalo, ali nisam bila sasvim sigurna odakle da krenem. Od samog početka mog dekupaž iskustva, bilo je dovoljno samo da pomislim želju, i rešenje bi se pojavilo tog ili narednog dana. Tako se i tada pojavio oglas za kurs osnova dekupaža. Pre pet godina je to bilo mnogo ređe nego danas, manje poznato, sa ograničenom ponudom materijala i učitelja i ja sam bila presrećna što sam mogla da negde isprobam osnove zanata pre nego što kuću napunim repromaterijalom i eventualno zaključim da sam bacila pare i da nisam za to.


Posle četvorodnevnog kursa sam znala da se radi o ljubavi na prvi pogled, ali nisam ni pretpostavljala da ću se tako jako, opsesivno, zaljubiti u dekupaž. Budila sam se sa željom da radim i odlazila na počinak žaleći što ne mogu da ostanem još malo da vežbam. Radila sam, grešila, učila, gledala tutorijale, čitala sve što sam mogla da nađem, pamtila lako recepte i cake, upoznavala žene zaluđene istim hobijem i uživala. Nije bilo majstora za repromaterijal, salveta, boja i lakova, pa smo koristile svaku priliku da dovučemo iz inostranstva sve što možemo za naš hobi. Mnogo su mi pomogle dekupaž drugarice iz Hrvatske, pošto je kod njih već bilo razvijeno tržište materijalom, imale su već zavidan staž i iskustvo i bile su spremne da mi odgovore na svako pitanje. Takođe, bilo je nekoliko već vrhunskih dekupažistkinja kod nas, njih sam pitala gde da nabavim boje, lakove, koja nadgradnja ide na koju bazu i uvek su mi nesebično odgovarale i pomagale.


Najbliži prijatelji su dobijali poklone koje sam sama pravila. Prvi primerci su bili nevešti, ali su me oni podržavali da nastavim, pravili su se da ne primećuju nedostatke, a kada sam postigla malo bolji kvalitet počeli su da naručuju poklone od mene za svoje prijatelje. U međuvremenu sam otvorila Fejsbuk stranicu i počela da prikazujem slike ukrašenih predmeta, tako da su se javljali i drugi koji su poželeli da im ukrasim neki stari predmet ili napravim neki novi. Meni je bilo zadovoljstvo da im pravim onako kako oni žele, pa je rad po želji i narudžbini postao osnovni model saradnje preko stranice. Tako je i danas, čak i u slučajevima kada klijenti ili prijatelji nemaju jasnu ideju kako žele da nešto napravimo. Ako nemaju jasnu sliku, pričamo o tome koje boje i motive voli osoba za koju pravimo, koja je prilika u pitanju, gde će predmet stajati, u kom stilu je prostor već uređen, i zajedno dođemo do toga kako treba da izgleda. Jako volim da čujem da smo uspeli da obradujemo nekoga poklonom, stalo mi je da napravimo jedan lanac radovanja i u tome često uspemo.



Dekupaž me je uveo u jedan kreativni svet, omogućio mi je da upoznam divne kreativne ljude, da se sa njima družim, da se divim njihovim radovima, da osetim trunke ljubomore kada neko radi ono što je meni još nedostižno, da me to podstakne da vežbam i učim još više i da radim bolje. Poželela sam da naučim još neke veštine, pa sam pohađala kurseve slikanja na tekstilu, country slikanja, one-stroke slikanja, master klas kurseve dekupaža, miks medija... Sve to povremeno nađe svoje mesto u mojim radovima, a moj stari hobi, šivenje, dobija novu perspektivu i primenu i tehnike se mešaju, uklapaju pa moj hobi živi nekim svojim životom, po svom ćefu i vodi me tamo-ovamo, bez nekog, mog, unapred postavljenog cilja, kao na talasima u moru čistog zadovoljstva.


Prošlo je pet godina od prve bele kutije. Pet godina zanosa, lepote, rada, nespavanja, sreće, druženja, kreativnosti, ljubavi. Te godine su promenile i ostale aspekte mog života, način na koji posmatram život generalno a i život moje porodice. Naučila sam da ne pravim čvrste planove, da se prepuštam trenutku, da pratim dešavanja i prilagođavam se, promenila sam prioritete, dozvolila sam sebi da vreme trošim na najprijatniji način. 

Mnogo toga još čeka da mu se posvetim, ali sada znam da njegovo vreme još nije došlo.

A moj zid?.. Moj zid još uvek čeka svoju trešnju u cvetu...


Jelena i ja obradovaćemo jednog čitaoca. Na poklon, za vas, spremile smo kutiju urađenu u dekupaž tehnici. Na slici iznad je prikazana jedna već napravljena (završena) "Kolačasta" kutija i jedna bela (koja svoje odelo očekuje). Dobitnik će moći da bira između ove dve, s time što belu može ukrasiti po želji, a u dogovoru sa Jelenom.

Darivanje počinje 10.11.2016 u 00:00 a završava se 16.11.2016. u 00:00. Dobitnik će imati rok od pet dana da mi se javi na e-mail ili porukom putem moje facebook stranice. Ime dobitnika će biti objavljeno na blogu (u ovom postu), na mojoj facebook stranici i stranici Carski dekupaž.

Sve nagradne igre su otvorene samo za čitatelje iz Srbije, ili ukoliko imate nekoga u Srbiji ko može preuzeti paket.

Uslovi za učešće u igri su uvek isti, te vas molim da iste pročitate pre početka:


a Rafflecopter giveaway
Srećno svima i hvala na čitanju.

/Foto:JWC-moja malenkost/

You Might Also Like

2 comments

  1. Oduvijek sam se divila ljudima koji svoju kreativnost pretvore u djelo. Predivno :)

    ReplyDelete
  2. Jeco hvala ti sto si je otkrila jer sam se oduševila njenim radivima koji su pomalo drugaciji od svega sto sam do sad videla! Mij stan je minimalisticki ali od kad sam dobila dete zelim sto vise vedrijih detalja u njemu! Pa da zapocnemo kutijom ��
    Ana Kosic

    ReplyDelete

Hvala Vam što odvajate Vaše vreme, čitate moj blog, komentarišete, dajete predloge, kritike i sugestije.

Subscribe