Moj avgust u slikama...

3.9.15



Iako sam se nadala da će avgust makara malo biti lepši i blaži od jula, prevarila sam se. I pored par dana osveženja i nešto nižih temperatura, ostatak meseca je bio paklen. I dalje je klima bila moj najbolji prijatelj i režala sam na muža svaki put kad je pokušao da uzme daljinski u svoje ruke... Stvarno mi je dosta vrućine, zatvorenog prostora, vrelog betona... Istina, jutra jesu svežija, ali tokom dana i noći ništa se nije promenilo. Ipak, baš ta svežija jutra su mi omogućila makar malo šetnje i blagog strujanja vazduha - zvanog povetarac.

Tokom tih jutara uživala sam na terasi u jutarnjoj kafi, sa "vetrom u kosi"...


Moje ogromno Petlovo pero je konačno pustilo svetne grane sa malim "ćubicama"...


Hladne breskve/nektarine, hladna cedevita od limete (najbolja od svih), hladna lubenica su bili moje glavno osveženje.



Za vreme onih par svežih dana stradao mi je mali prst na nozi. Susret između kreveta i njega je bio njihova ljubav na prvi pogled, koja je meni donela šepanje narednih sedam dana, bez mogućnosti hodanja na duže staze. Mnogo su mi pomogle nove roza Ipanema japanke, iako uopšte nisam luda za roza bojom... Teško mi je da poverujem da me prst još uvek bolucka...


Zimi sam luda za šoljama, a leti me hvata pomama za staklenim čašama. Iz nekog, meni nepoznatog, razloga me najviše privlače one sa promocija. Tako sam postala vlasnik jako lepe, ali mnogo male, Fanta čaše. 


A po promo ceni sam kupila i Star Wars čaše. Pored Jode i Dart Vejdera fali mi i R2-D2, ali njega nigde nisam videla. Bar ne u crno-beloj kombinaciji, te ostadoh na dve iz celog kompleta.


Poruka sa Jane kada mi muž kupi vodu...


I kada ja uzmem prvu bočicu sa police...


Sa povređenim prstićem nisam imala baš puno izbora u ispunjavanju slobodnog vremena. Malo sam špijunirala kroz prozor, pa tek tada videh da jedne komšije imaju crnu mačku koja obožava da sedi na simsu i gleda u sobu...


A drugi imaju roza zeca. Pomislih da nisam baš sva svoja, ali da - roza zec im "pridržava prozor"... Svako ima neko svoje ludilo...


Shvatih da fotografisanje komšiluka sa terase nije baš najbolja ideja. U cilju da mi niko ne zakuca na vrata uz pogrdne reči, okrenuh se ka kućnim aktivnostima. Tako sam konačno malo "sredila" predsoblje. To je ona mala prostorija koju prvu ugledamo prilikom ulaska u stan, kako svoj tako i tuđ. Na žalost kod mnogih nepravedno zapostavljena. Isto tako i kod mene. Među nekoliko motivacionih uramljenih poruka, našla se i jedna meni posebno draga. Pronašla sam se u tim rečima ispisanim na tri metalne pločice povezane lancem. Kupljena u Four M radnji u Ušću, ubrzo je postala moja omiljena.


Kada sam u Tempu ugledala veliki crveni kišobran sa belim tufnama morala sam da ga kupim. Zaljubila sam se na prvi pogled. Onda sam kod kuće shvatila da tri kišobrana ne mogu baš držati u uglu zida jer ih ruši svako ko prođe pored njih, pa sam se bacila u potregu za držačem kišobrana. Kroz misli mi je prolazila slika keramičkog ćupa ili neke duboke uzane saksije. Međutim, vrtoglave cene su me u sekundi odvratile od kupovine. Odlučila sam da sama napravim svoj "ćup". Kupila sam plastičnu kanalizacionu cev željene dužine sa poklopcem na jednoj strani, običan kanap i univerzalni lepak Syntelan. Cena celokupnog materijala ne prelazi preko 1000,oo din. Utrošeno vreme - tri sata jednog vrelog poslepodneva, par ulepljenih rukavica i novina, ne mogu zameniti moje zadovoljstvo uspelim projektom. Nakon toga sašila sam pufnasti jastuk i postavila ga na sanduk tako da može da se sedi na njemu... Sve u svemu moje predsoblje je konačno dobilo pristojan i topao izgled. 


Na poklon od divne devojke iz  radnje Foru M, prilikom kupovine pločice, sam dobila Auru sveću u čaši! Oduševila sam se, jer ove sveće sam imala prilike da kupujem samo u malom pakovanju od 6 komada. Prelepih mirisa a pri tom povoljnih cena. Za minijaturne znam da su bile dostupne u Merkuru, ali za ove u čaši ne znam. Moraću da ih potražim.


Pisana reč je jedan vid terapije. Kada je bilo teško, kada sam bila usamljena olovka i papir su uvek bili tu. Iako volim da kuckam na tastaturi, samo pisanje me opušta i prija mi. Ako među vama ima sličnih - probajte. Uzmite olovku u ruke i pišite o bilo čemu. Vaše reči ne moraju biti za javnost, mogu biti samo za vas. Pa čak ni to... Mogu se napisati i ostati napisane, a nikada pročitane...



Kao ljubitelj olvoke i papira uvek se oduševim kada vidim sveske sa lepim motivima. I retko kad mogu da im odolim. Plavo, ljubičasto i omiljeni Gorjuss motivi. Nikada neću prerasti ovakve sitnice...


Znate onaj osećaj kada naletite na dugo željene stare knjige, a pri tom odlično očuvane i povoljne. U avgustu sam imala sreće. Konačno Stiven King "To" iz edicije Košmar i serijal o Elriku u izdanju Plave Ptice. Jej!


Besane noći su bile česte. Jedna takva mi je donela džinovski crveni mesec... 


Neke večeri su prošle u divnom ženskom društvu, u koje je obavezno uključena hrana. Ovog puta izbor je pao na kinesku hranu naručenu iz Soya-sosa. Ono što me je oduševilo su imena paketića.


Neke večeri su prošle u druženju sa istomišljenicima i zaluđenicima.


Kada sam ponovo "prohodala" nisam se odvajala od svog novog, svojeručno sašivenog, plavo-ljubičasto-sivog ornamentskog platnenog cegera, belih papuča i omiljenog letnjeg parfema... Knjigu uvek nosim sa sobom kada sama krenem u šetnju, ako poželim negde da sednem i odmorim. Nisam od onih koji zabadaju nosiće u mobilne telefone.


Šetajući ulicama obradovala me je spoznaja da ipak ima ljudi koji nisu izgubili smisao za humor. Da li ova poruka nailazi na pozitivno oduševljenje Parking servisa ili ne, ne znam, ali moje simpatije su osvojili.


Uživam u njihovoj muzici. Kada prođete kroz Knez Mihailovu i ako ih sretnete, zastanite - oduševićete se.


Mace sa Zelenog Venca. 



Mnogi grafiti iz Sava Male su zauvek nestali jer je većina starih objekata srušena. Neki su opstali i još uvek odolevaju. Fotografije grafita Sava Male ste mogli da vidite u ovom i ovom postu. Par preživelih umetničkih dela...






Šetajući sa podignutim pogledom shvatila sam da je Beograd fascinantan, da ima mnogo toga skrivenog iza ćoška. Prelepe građevine koje odolevaju vremenu su simbol ovog dela grada. Neke su se uzdigle kao feniks, dok se druge i dalje bore za svoje mesto pod suncem...

Zgrada Beogradske zadruge bi bila mnogo lepša i došla bi do izražaja kada bi se uklonile zastave koje se ne uklapaju u celu priču ni bojom ni dizajnom, a ni brojem. Jednostavno ima ih previše, upadljive su i ruže ceo kraj.




Uvek sam se pitala kako konstrukcija ovog malog balkona opstaje...


Zamislite ih samo u novom ruhu...



A opet, neki su učinili sve da prozor u svet izgleda lepo i zanimljivo.


Reči koje su me jednog jutra, krajem avgusta, posebno obradovale u sandučetu. Od nekoga ko zna sve... Hvala <3


Da je avgust bio malo više prijateljski raspoložen, bilo više svega. Ali i ovako nije bilo loše. Septembar je stigao, a sa njim će i jesen, moje omiljeno godišnje doba. Nadam se da će me prijatno iznenaditi...

Nadam se da je vama avgust bio ako ne podjednako, onda još lepši i ispunjeniji nego moj.

Hvala na čitanju.

You Might Also Like

8 comments

  1. Nema šanse da ne otvorim tvoj mesec u slikama :) Mnogo su lepi grafiti i balkoni, i ja zagledam balkone zgrada i bude mi tužno kad vidim koliko ih je malo lepo održavano. Imamo iste japanke, samo moje su plave :D

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala ti <3 Japanke nisam mogla propustiti, ali šta mi bi da uzmem roza - nemam pojma. U centru samo da hodaš podignute glave i da plačeš kako je većina oronula i koliko se ne održava :( Šteta, sve je prelepo i posebno.

      Delete
  2. Odlicne fotografije, obozavam ovakav tip post, uzivam citajuci. :D

    ReplyDelete
  3. Još jedan post sa predivnim slikama. Grafiti mi se posebno sviđaju, one urađene s ukusom smatram umetnošću. :)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala puno :) Šteta što su neki zauvek nestali :(

      Delete
  4. Anonymous8/9/15 15:04

    Predivan post! Svaki tvoj "Mesec u slikama" ispratim sa posebnim uzivanjem - ovaj put uz topli nes u velikoj solji (dopala bi ti se, sigurno :)) i sa punom sobom sunca, a vrucine nema - jupi!

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala puno :) Verujem za šolju, polako opet dolazi njihovo vreme i vreme toplih napitaka. Jej!

      Delete

Hvala Vam što odvajate Vaše vreme, čitate moj blog, komentarišete, dajete predloge, kritike i sugestije.

Subscribe