Moj mart u slikama...

1.4.15



Mart je prošao brzo. Vreme je bilo promenljivo, kao i moje raspoloženje. Ne znam da li je u pitanju previše oblačnih i tmurnih dana, jer i ono malo toplih nije mi prijalo. Valjda sam kao medved, pa sam sa odmicanjem meseca počela polako da se budim i budem aktivnija. 

Ja inače ovako, samo ne tokom dana, nego tokom celog proteklog meseca...


Ove godine prolećni Sajam kozmetike je održan početkom marta, ranije nego ikada. U detaljnom izveštaju ovde, mogli ste da pročitate kako sam se provela na sajmu u sjajnom društvu sa Vedranom, Mery i Dijanom






Tokom marta bila sam na lepom Nivea druženju gde smo imale priliku da se upoznamo i tesitramo nove proizvode. Serum Q10 Aktiv Perlen i nove Nivea Cellular Perfect Skin linija su noviteti koji se ovog proleća mgu naći u prodaji. 


Kolači i kafa sa dragim ljudima nakon promocija uvek prijaju. Priče i slatkiši - ženini najbolji prijatelji. Očaravajući Monument kolači i višnjica napravljna od topinga - prelep detalj.



Aromatizovani čajevi "Smalltree" su postali moji omiljeni. Mnoštvo orginialnih neobičnih, ali i onih standardnih ukusa, su pravi melem za čulo ukusa i mirisa. Krajnje opuštajući...


Uz nove čajeve dobila sam i malu belu prelepu šoljicu. Baš onakvu kakvu sam dugo tražila. Uz omiljeni parfem i keksiće, martovske hladne večeri su bile posebne.


Nisam "kuvarica" ali ponekad volim da umešam prste. Po izuzetno jednostavnom receptu po prvi put u životu sam napravila hlepčiće. Malo ražanog i heljdinog brašna, koje jaje, kisela voda, začini... Brza priprema i zaista dobar ukus. Odlični su za pravljenje sendviča za doručak, večeru ili obrok na poslu.


Tokom marta sam zaista bila okružena hranom. Osećala sam se kao debeli hrčak...


Odlučila sam da skupim neke omiljene naslove knjiga iz detinjstva. Krenula sam sa romanima Žil Verna, čije redove sam gutala kao dete. Napravila sam spisak i polako krenula sa precrtavanjem naslova.


Šetajući gradom u potrazi za inspiracijom i knjigama, našla sam i ovog mališu. Ne znam šta predstavlja, ali je mnogo sladak.


Iako nisam oduševljena prvim delom filma "Divergenti", drugi deo "Pobunjeni" mi se svideo. Toliko da želim da pročitam knjige.


Prvog dana proleća uvek nosim različite čarapice u znak podrške svima sa jednim hromozomom viška, koji ih čini posebnima <3


Živim na poslednjem spratu jedne zgrade i često prolazeći stepenicima dok ne stignem do stana, vidim svašta: cveće, napušteno cveće, novine, vreće sa peskom i cementom, jastuk, ćebence za jednog mačka koji se već mesecima nije vratio... I onda ugledam na gomili napuštenih saksija neuglednu, poluosušenu i umotanu u paučinu - orhideju. Danima nisam prestala da mislim o njoj i na kraju sam je uzela i odnela kući, bez da sam ostavila neku poruku. A ne znam i koga bih obavestila da je njegova biljka kod mene. Sredila sam je, natopila vodom, nahranila, odsekla osušene listove. Sada se nalazi pored moje orhideje, koja je ponovo procvetala u martu. Zagledam je svaki dan i nadam se da će se oporaviti.


Mart je varljiv sa vremenskim prilikama. Krenete u šetnju po suncu, u međuvremenu sunce pobegne i ostavi vas sa sivim oblacima, hladnim vetrom i nekoliko stepeni nižom temperaturom. Ali, ovog vikenda sam zacrtala da ću, posle ko zna koliko vremena, prošetati Kalemegdanom. Smrzla sam se, ali sam uhvatila prve daške proleća.

Procvetale su japanske trešnje...




Bele rade, maslačci, cveće svuda...






"Belo drvo Gondora" i na Kalemegdanu.


Pogled na sivi Novi Beograd i mutnu Savu...



Kalemegdan je mesto bogto dugom istorijom...







Suveniri oko kojih se turisti otimaju. Ovi su zaista pelepi i drugačiji, poželela da neki ponesem kući.


Jedan veoma bučan gospodin, koji je ispod oka posmatrao svakog ko je prolazio pored "njegovog" žbuna.


Po drugi put uživala sam posmatrajući pomračenje sunca, ovog puta delimično, na našim prostorima. Za razliku od prošlog puta na ulicama je bilo mnoštvo naroda i ljudi su bili zainteresovani. Bila sam na poslu u to vreme, i zaista mi je žao što nisam mogla otići do opservatorije na Kalemegdanu. Kako je bilo delimično pomračenje, golim okom nije moglo da se posmatra. Srećom, imam neiskorišćeni materijal za rendgen snimak pa sam posmatrala kroz njega. Mnogi su me pitali da im pozajmim da vide, jer nisu imali adekvatnu "operemu". A onda su krenuli da slikaju telefonima kroz filter. Naravno da mi nije smetalo, ali jedva sam se dokopala svog "snimka" i uspela telefonom da uhvatim mali momenat pomračnja. Kada se klikne na sliku, vidi se sunce u obliku srca.


Mada, većinu meseca sunce je ipak bilo varljivo.


Volela sam mesec u martu... Bio je očaravajući.




Poslednje veče u martu me je ispratilo predivnim zalaskom sunca...


Mart me polako vraća u budno stanje. Tokom aprila će se ono popraviti, jer sa suncem i cvećem cvetam i ja (šta ću, moram malo).

Ostavljam vas sa sjajnom pesmom, koju sam toliko pevušila iako francuski ne znam da prozborim ni jednu jedinu reč. Zaista ne znam na šta ličilo moje "kreštanje", ali znate šta - nije me briga uopšte.


Nadam se da je vama mart bio lep kao i meni. 

Hvala na čitanju.

You Might Also Like

8 comments

  1. "20 000 milja pod morem" je jedna od knjiga koje su obeležile moje detinjstvo..a čini mi se da današnja dečica nisu ni čula za Žila Verna :).I da,hoćemo recept za zdrave lepinjice :).

    ReplyDelete
    Replies
    1. Današnja deca... rekla bih "retko koje". Što je velika šteta :(

      A što se tiče lepinjica, evo i recepta (u pitanju je čaša od jogurta!) za četiri lepinjice prečnika 10ak cm.

      1 jaje
      1 čaša kisele vode
      2 i 1/2 čaše ražanog brašna (ili 1 i 1/2 ražanog + 1/2 ovsenog + 1/2 heljdinog)
      1 supena kašika maslinovog ulja
      1 kafena kašičica sode bikarbone
      1 kafena kašičica limunovog soka
      obične kuhinjske soli po ukusu

      Umutiti jaje i kiselu vodu, Dodati sodu bikarbonu, limunov sok, maslinovo ulje. Umuititi. Dodavati rašno i mutiti. U već ugrejanu rernu (na 250C ili 275C zavisi od rerne), na papiru za pečenje oblikovati lepinjice poželji, na vrh posuti kimom i morskom solju (po želji) i peći još 10-15 min na 200C. Čačkalicom proveriti da li je testo pečeno (ako se ne lepi i čačkalica lako izlazi, testo je gotovo).

      Odlične su za pravljenje sendviča za doručak na poslu. Ja ih tako koristim, dok moj suprug ih jede suve sa kiselim mlekom. Samo da napomenem da heljdino brašno ima sepcifičan jak i opor miris, koji se oseti nakon pečenja. ALi su preukusne, bilo sa mešanim, bilo sa čistim ražanim brašno.

      Prijatno i javi da li ti se sviđaju :)

      Delete
    2. Štamparska greška u prekucavanju recepta, nisam bila precizna. U pitanju je ovaj deo:

      2 i 1/2 čaše ražanog brašna (ili 1 i 1/2 ražanog + 1/2 ovsenog + 1/2 heljdinog)

      Treba da piše:

      2 i 1/2 čaše ražanog brašna (ili 1 i 1/2 ražanog + 1/2 ovsenog ili 1/2 heljdinog)

      :D

      Delete
  2. Nasmejah se na kraju, i ja se redovno dernjam uz tu pesmu iako ne govorim fransucki :)))) Divan post!

    ReplyDelete
    Replies
    1. Šta ću kad mi se pesma sviđa, ali francuski nikad nisam mogla da "svarim" :D Hvala <3

      Delete
  3. Fotografije su fenomenalne, odusevile su me. :D

    ReplyDelete

Hvala Vam što odvajate Vaše vreme, čitate moj blog, komentarišete, dajete predloge, kritike i sugestije.

Subscribe