Moj novembar u slikama...

30.11.14


*Izvor
Pretposlednji mesec u ovoj godini, sada je iza nas. Novembar je jedan od onih meseci koji mogu da prolete velikom brzinom, da ni ne osetite njegovih trideset dana. Ili da toliko sporo protiče, da je subjektivni osećaj o broju dana mnogo veći. Ovaj novembar je kod mene, jednostavno napisano, bio čudan. Pola meseca sam provela sa prehladama u krevetu, pokušavajući da se borim protiv nesnosne prehlade i dosadne temperature. Drugu polovinu meseca sam provela na relaciji kuća-posao-kuća, pokušavajući da ne izazivam viruse još više i da ih se u potpunosti rešim. Uz ostale dodatne obaveze, nije mi ostalo puno vremena za druge aktivnosti, šetnje, fotografiju... Jer kad odete na posao po mraku, i vratite se kući po mraku, jedino što poželite jeste da se umotate u ćebence, uzmete šolju toplog čokoladnog mleka ili čaja i odmorite se uz omiljenu knjigu ili seriju. 

Tokom novembra sam se našla i na prekretnici. Blogo-prekretnici, ako mogu tako da je definišem. Nisam mogla da dokučim da li sam se zasitila bloga, pisanja, obaveza oko svakog posta. Ili je u pitanju nešto sasvim drugačije. Samo sam osetila da mi jednostavno nije više pričinjavalo zadovoljstvo kao ranije. Blog je nastao i razvio se kao moje malo utočište. Do danas je prošlo više od dve godine. Put je bio nekad lagan nekad trnovit. Popela sam se nekim stepenicama, kojima nikad nisam ni sanjala da ću poći. Da li može bolje? O da, uvek može bolje. I treba težiti ka tome. Da li treba ići protiv sebe na toj stazi? Ja ne mogu, jer to nisam JA. U nekom periodu sam zaboravila šta je moj blog za mene. I nisam bila srećna. Jer onog momenta kada postove počnem samo da pišem, bez da ih osećam - za mene to nije TO. Postalo je mučno. Poželela sam da se okrenem, odem i da ga ostavim.

A onda sam shvatila da to možda i nije najbolje rešenje. Kod nekih veza ne treba spaliti sve mostove. Treba ostaviti nit kojom ćete uvek moći da se vratite nazad. Stiže i decembar, sa njim i dolaskom nove godine, dolaze i nove obaveze. Ne, ne mogu da napustim blog. Deo je mene, stvorila sam ga, napravila od njega ono što danas jeste. Pisaću, ali nešto ređe nego do sada. Dva puta nedeljno. Ponekad tri. Kako kad. Neke teme će dobiti male izmene, počev od ove mesečne, koju svi volite. Odlučila sam da ovi postovi dobiju i svoj kutak mojih mesečni preporuka i favorita, u svetu koji ne pripada "beauty univerzumu". Ali i pored svega, i dalje obećavam odlične fotografije, dobre tekstove i iznenađenja.

Sve u svemu, da ne dužim više, jer i pored sumornog novembra, ipak je bilo lepih momenata. Šetnje na zemunskom keju su predivne u jesen. Topli dani, šarenilo boja, sunce, miris reke. Pravmo mesto za opuštanje.










Volim jesen, možda najviše od svih godišnjih doba. Očaravaju me njegove prelepe boje. Šćućurene i sakrivene bobice, tamo negde...



Tri preslatka mačeta u dvorištu moje zgrade. Predivni su, plašljivi i sada već veliki. Crno-belo mi je ukralo srce.


I malo sivo, koje je neko udomio. Srećica ona nasmejana.


Rutinske kupovine su od ovog meseca postale mnogo zanimljivije. Polako počinje novogodišnja i praznična groznica. Izlozi se polako ukrašavaju, počelo se sa prodajom omiljenih proizvoda u novogodišnjim ambalažama. Voljena Nutella... Naravno, ostalo je samo na pogledima i slomljenim srcima. Zabrana unošenja Nutelle u kuću je još uvek na snazi, a dežurni policajac (tj. moja jača polovina) i dalje je nemilosrdna...


Neke druge omiljene poslastice mame svojom dekoracijom. Jelkica Ferrero Rocher. Izgleda da je zlatna boja opet u modi.


Kada smo se preselili u naš stan, odlučila sam da ću svake godine da kupim po nekoliko (ne više od četiri) lepa, staklena ukrasa i tako napravim svoju kolekciju. Da postoje i oni iz mog detinjstva, ali oni su kod roditelja. Jako ih volim i osećam da im je još uvek mesto kod njih. Prošle godine nisam bila raspoložena za slavlje, svu tu euforiju, šarenilo. Život ide dalje i ove godine mi se želja vratila... Nekim ovogodišnjim ukrasima nisam odolela. Iskreno, nisam ni pokušavala. Samo sam ih jednostavno ponela kući. Prelepi Coin Casa novogodišnji ukrasi. Ove godine nisu ostavili bez daha, kao prethodnih, ali su i dalje jako lepi i interesantni. Nešto jeftiniji nego prošle godine, većina je oko 500,oo din. Za sad dva crvena, ali imam još dva u planu.


Fenomenalni zvončići zlatni, bakarni, šareni. U Tempu za svega 130,oo din po komadu. Čak i tonovi koje proizvode neumornim "mahanjem" su prijatni. Obožavam ih i moram im naći neku korisnu ulogu ove godine. 



Kada bolesni ne znate šta ćete više sa sobom, onda uzmete krpu u ruke i sredite kompletan stan onako kako vam se nikad ne da kada ste zdravi. I onda se oduševite kad nađete detalj nečijeg detinjstva, zaboravljen u vremenu. 


Nema ništa lepše nego kada vas prijatelji obraduju dok poželite da počupate svu kosu sa glave, jer već deset dana nista prekoračili prag i izašli napolje. Za suvenire i poklone nikad nije kasno i uvek im se obradujem. 

Jedan letnji...


Svetski putnici: od Irske, preko Izraela, do Beograda. Magnet i YSL. I sve to vam donese draga prijateljica, puna razumevanja za mene slinavu, i obraduje me ne samo "putnicima" nego i Soko Štark bombonicama. Ma imam najbolje lakoholičarske prijateljice na svetu <3


A onda stigne i jedan ovako upakovan paketić, koji vam samo zagolica maštu. Koju sadržinu krije, otkriću vam u nekom drugom postu. 


Pored gore navedenih misli, zabavljala sam se i idejama o preuređenju stana. Jedan krupan plan, nadam se izvodljiv u narednoj godini. Ostalo bar u sitnicama.


Preporuke meseca

U danima kada se nisam družila sa virusima i krevetom, odgledala sam jedan od možda i najboljih komercijalnih filmova ove godine - "Interstellar". Film je izazvao velike polemike kako među filmskim kitičarima, tako i u naučnom svetu. Mnogi poznati fizičari i astrofizičari (ne vredi, uvek su "parti-puperi", mada se u ovom opisu po istoj tački pronalazim i sama) su se javili sa svojim viđenjem cele priče i objašnjenjima "šta je realno, a šta nije"... Ipak, ovo je samo film sa donekle mogućim scenariom budućnosti. Svaka preporuka, bez obzira da li ste potkovani bilo kakvom vrstom predznanja na ovu temu ili ne. Film postavlja mnoga pitanja i ostavlja vas bez odgovora. Mene je naveo na razmišljanja i podsetio na skoro zaboravljenu ljubav, a i malo pecnuo da bih možda trebalo tu ljubav ponovo da rasplamsam.




Film "Predestination" je ostavio veliki utisak na mene. Naučno-fantastični triler koji odlično opisuje paradoks vremenske petlje. Ovaj film pogledajte odmorni, otvorite um i naoružajte se strpljenjem. Kraj je potpuno neočekivan. Neko bi ga opisao "bolesnim", ali ja mislim da je odličan. I drugačiji. 



Uskoro u naše bioskope stiže i novi crtani film - "Big Hero 6". U Cineplexx-u u Ušću je izložena ogromna gumena "statua" glavnog aktera crtaća. Jedva čekam i nestrpljiva sam kao malo dete.


14. decembra, od 17h do 24h, nas očekuje Noć knjige. Solidna sniženja u svim manjim i većim knjižarama, su odličan način da kupite ono što ste na Sajmu knjiga, u oktobru mesecu, možda propustili. Tokom novembra sam iščitavala knjigu izdavača Mladinska knjiga "Mitologija - Mitovi, legende i verovanja". Jedna od boljih knjiga ove tematike na našem tržištu. Kroz divno opisane periode ljudske istorije, upoznaje nas sa mitovima i legendama svake civilizacije. Napisana kroz priču, daje odličan prikaz i moguće pojašnjenje. Posebno mi se sviđa što nije urađena po principu enciklopedije, sa striktno odvojenim pojmovima i objašnjenjima. U ovakve knjige vredi uložiti, jer one traju večno. Cena ove knjige je oko 4000,oo din.



Moj novembar je bio mesec razmišljanja, malih odluka i promena. Nadam se na bolje. Kako ste vi proveli vaš novembar? Nadam se da je bilo zanimljivije nego kod mene ovog puta i da niste izgubili bitku sa virusima.

Hvala na čitanju.

You Might Also Like

14 comments

  1. Druga fotografija zemuna kuca u pozadini gde je to tacno ako se secas?

    ReplyDelete
    Replies
    1. Ako se dobro sećam, kod prolaza za pijacu, direkt sa keja.

      Delete
  2. Uđoh u nadi da će biti novembar u slikama, i nisam se razočarala:) Tvoje mesece u slikama uvek rado pratim, pa se nadam da to nećeš redukovati:)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala puno. Za sad se ne vodim mišlju da više od ovoga redukujem ovu rubriku. Problem mi je samo nesklad slobodnog vremena i vremenskih prilika, koje nikako ne idu jedno sa drugim u poslednja dva meseca kod mene.

      Delete
  3. Eh draga, razumijem tvoja razmišljanja u vezi bloga i mogu ti samo reći da ne odustaješ! Nema smisla. Uložila si jako puno truda i vremena i na kraju dana, odrađuješ dobar "posao" jer ga radiš srcem, iako postoje momenti kada on postane navika i izgubi se onaj osjećaj zadovoljstva, ponosa i užitka. Pauza je puno bolje rješenje, napuni baterije i kada osjećaj nalet inspiracije piši nam, što god. Ja te uvijek volim čitati a u tvojim fotografijama uvijek neizmjerno uživam. :*
    Što se tiče Interstelara, jako me taj film intrigira i jako mi je žao što sam propustila premijeru u kinu. Sada čekam da dođe neki dvd rip online :D

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala ti draga Mell na divnim rečima. Posle vaganja shvatih baš to što si napisala, da nema smisla posle svega odustati. Da ne bih pravila pauzu, u pravom smislu te reči, odlučila sam se na korak smanjenja postova. Pa ću videti kako će da ide. Iskreno, nisam smela da "sečem u korenu" jer poznajem sebe najbolje - teško bih se posle vratila, jer kad "okrenem list" na njega se nikad ne vraćam, nego teram napred. Pa, nadam promeni mišljenja za neko vreme, jer mi ovaj "status quo" nije najmiliji.
      A možda je samo zimska depresija :D
      Interstelar OBAVEZNO da pogledaš. Za propust na velikom platnu - "sedi dole, jedan!" :D

      Delete
  4. samo da ti pošaljem <3

    ReplyDelete
  5. Anonymous3/12/14 02:58

    Radovala sam se ovom postu, a dočekao me mix kontradiktornih osećanja - radost što si objavila "mesečne razglednice", a tuga zbog saznanja da si sad u "statusu quo", a možda dođeš i do "statusa kraj" :( Ustvari, žao mi je što te blog više ne ispunjava i ne raduje kao pre, i kao što i dalje raduje nas (koji čitamo)...

    Neću ti poželeti da bloguješ i dalje, već ću ti poželeti da ponovo nađeš u sebi iskru koja pokreće tu tvoju blogo-kreativnost, a ostalo će biti logičan sled :) Jer jedini razlog zbog kog treba da pišeš jeste tvoja kreativna, emotivna ili već neka druga lična potreba, a nikako ne bi smelo da bude osećanje da nešto moraš i da bi bio red (a ti i ne bi mogla tako).

    I za kraj, tek da znaš da postoje oni koji se baš raduju tvojim tekstovima :)

    Veliki pozdrav, Darija :*

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala ti puno na lepim rečima <3

      Delete
  6. pitala sam za kucu zato sto mislim da je to nasa porodicna kuca. u njoj sam odrasla. pre toga je ziveo moj deda tu a sad zivi moj brat sa porodicom

    ReplyDelete
    Replies
    1. Jao <3 Nisam imala pojma. Kad me put ponovo nanese tuda, slikam sve u celosti :)

      Delete
  7. Prelep je nacin na koji pronalazis inspiraciju i motivaciju. Veoma kreativno. Divan post :)

    ReplyDelete

Hvala Vam što odvajate Vaše vreme, čitate moj blog, komentarišete, dajete predloge, kritike i sugestije.

Subscribe