Moj jul u slikama...

3.8.14



Da li mi se svideo jul mesec? Nije. Da li bih volela da je sada umesto avgusta, jul? Da, volela bih, da ponovo probamo da ga preoživimo. Iako volim kišu i prijatno vreme koje ona donosi ili koje ostaje posle nje, jul je bio nesnošljiv. Da li ste znali od celog meseca, 22 dana je padala kiša? Posle kiše je bilo teško, sparno, vlažno. Deset koraka prilikom šetnje i osećala sam se kao tek izašla ispod tuša. Jul nam je pojeo leto... Tako sam ovaj mesec svela na potez kuća-posao-teretana-kuća. Retko sam se šetala jer ili mi nije bilo do toga ili mi vreme nije dozvoljavalo.

Tokom jula nebo je veoma često izgledalo ovako...



Jutra su ličila na sve, samo ne na ona letnja...


Ali ovakvo vreme izgleda prija mom cveću. Čuvarkuće su veće nego ikad.


Procvetao je i moj hibiskus. Nasledili smo ga zajedno sa stanom i za ovih šest godina nikad nije cvetao. A sada cveta već treći put za mesec dana. Poseban je po tome što cvet kad se razvije traje samo jedan dan... Ali uspela sam ga uhvatim.



Novi stanovnik u dvorištu. Plašljivo crno mače, koje za razliku od svoje mame nikome ne veruje i ne prilazi. Toliko je sitno da još uvek ne mogu da procenim da li je devojčica ili dečak.


Česti posetilac moje terase ovog leta. 


Početkom meseca sam se vratila u teretanu, posle dve godine pauze. Ugojila sam se više nego ikada, usled života i stresa koji on nosi, te sam presekla i odlučila da se vratim. Kao nekome ko je skoro dve decenije trenirao plivanje i godinama posećivao teretane, vežbanje mi je nedostajalo. Suočavanje sa ljudima koje poznajem i sa kojima vežbam je bilo teško, ali i olakšavajuće. Prija mi dosta, ako ništa drugo bar pomaže da vratim snagu, držanje i izbacim bes u sebi. A kilaža? Pa vremenom će i to valjda doći na svoje mesto...


Iako sam počela prilično da pazim na ishranu, imala sam dana kada nisam mogla odoleti šećeru. Prirodnom, hladnom iz frižidera...


...ali i onom veštačkom. Čuvene kiflice punjene eurokremom iz pekare Trpković. Neka mi oproste sve teretane ovog sveta, ali jednog dana nisam izdržala. Mislim, noge su me same vodile tamo, ja zaista nisam htela. Stvarno...


Setili su me se prijatelji i kolege na svojim putovanjima. Polako mi ponestaje mesta na frižideru, ali imam nešto u planu. 


Divna Mistiqarts: Captain America za njega i Maleficent za mene. Mislila sam da ih prikačim na monitore ali su mnogo veći, što me je dodatno oduševilo. Sad stoje u vitrini sa mojim figurama. Obožavamo ih!


Gledali smo Herkulesa, sa The Rock-om u glavnoj ulozi. Obožavam ga, a pri tom smatram da ima jedan od najlepših osmeha u Holivudu. Film je nešto što uopšte nisam očekivala, mada je odlična zabava. Ja uživala a muž se smorio. Ali sve za ljubav.



Jul mesec je bio jul noviteta. Kozmetičkih iznad svega...


... i malo onih nekozmetičkih. Konačno pronađoh baletanke kakve dugo tražim.


Za vreme jednog suvog i sunčanog vikenda posetila sam roditelje u Sremskoj Mitrovici i prvi put posle toliko godina smo se zajedno šetali. Tata i moj suprug, mama i ja. Falilo mi je to, nisam ni bila svesna koliko... Tata je konačno otišao u penziju, i od srca mu želim da stvarno uživa i radi sve one male stvari koje voli i koje ga opuštaju. Zaslužio je.

Mitrovački kej bez džakova i pešački most Sv.Irineja.


Mala crkva na Savi ili Crkvica, u kojoj sam se krstila pre 15 godina. Crkva Sv.Dimitrija.



Žitni trg, sa rimskim iskopinama...



Sve o kulturnoj baštini i bogatoj istoriji grada možete pročitati na facebook stranici Kulturna istorija grada Sremska Mitrovica

Ali ono sa čim sam ja odrasla i što me nikad neće zapustiti je zalazak sunca nad rekom Savom i njen specifičan miris u letnjim večerima. Ovo može da razume samo neko ko je ceo svoj život proveo na obalama jedne reke...



Sadašnji moj komšiluk jeste i Sava Mala, deo Beograda koji je ponovo počeo da živi u poslednjih par godina i koji je nov kulturni centar Beograda. Vratih se tamo, da vam pokažem još neki grafit. Fantastični su! Meni najlepši...














Jedno poslepodne upregnuli smo bicikle i obišli 26km od naše zgrade, savskim kejom sa strane starog grada i oko ostrva Ada. Moja zadnjica još uvek oseća posledice. Dobih bojicu u ramenima, dekoletu i nogama. Ali bilo je sjajno i naravno, ponavljamo od tad kad god nam vreme dozvoli.

Ono što videh, detalje prenosim vama...









Pesma koju sam često slušala ovog meseca. U mislima prizivam mora i talase...


Ovi dani bili su lepi, ali malobrojni. Da je samo jul bio lepši i da nam je sunce bilo naklonjeno, bilo bi još bolje, jer bi samo vuklo i samo davalo ideje. Ovako, ne ostaje mi puno vremena za "hvatanje života i momenata", pored posla i treninga... 

Ali sad nam je avgust, iskreno se nadam mnogo bolji od jula.

Hvala na čitanju.

You Might Also Like

14 comments

  1. uživam u tvojim mjesečnim postovima, puni su fenomenalnih fotki, i sve mi se sviđaju :D
    krasna stvar, mačić premeden, grafiti genijalni, neka tata uživa u mirovini... a neka ti ovaj mjesec bude i bolji :D

    ReplyDelete
  2. kakav god da ti je mesec bio, na kraju su ti fotke savrševe!

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala puno. Trudim se i dalje učim da baratam foto-aparatom. Još malo pa ću moći da vežbam tamo negde na pučini.

      Delete
  3. Bas volim ovakve postove!! Volim fotografijuuuu! :D Bravo!

    ReplyDelete
  4. prekrasan mjesec u slikama :)

    ReplyDelete
  5. Anonymous3/8/14 23:44

    Uzivala sam citajuci! Jako lepo!

    Ne odustaj od teretane, rezultati ce se videti kad tad!

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala puno. Verujem da hoće, samo da budem uporna.

      Delete
  6. kako lijep post :)
    posebno su mi slatki Captain America i Maleficent :) :) :)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala puno. Njih dvoje su zvezde posta.

      Delete
  7. divan post! nadam se da ćeš se sprijateljiti s mačićem i dočekati lijepe dane ljeta :D

    ReplyDelete

Hvala Vam što odvajate Vaše vreme, čitate moj blog, komentarišete, dajete predloge, kritike i sugestije.

Subscribe