Rim - pešačka tura

11.10.13



Drugog dana u Rimu smo kao turistička grupa imali program, koji naravno nije obavezan, ali je lepo pridružiti se jer uvek možete videti i naučiti nešto novo. Krenuli smo u 9 ujutru i polako uz priče vodiča, provlačeći se kroz male i uzane rimske ulice, videli mnogo toga.

Prvo smo se zaustavili kod Bazilike Santa Marria Maggiore (crkva Snežne Marije). Ova crkva je poznata i pod nazivom Our Lady of the Snows. Postoje dve legende koje su vezane za izgradnju ove crkve. Po prvoj legendi Papi Liberiusu se u snu ukazala Devica Marija, koja mu je rekla da na mesto gde u noći između 4.i 5.avgusta bude padao sneg podigne crkvu u njeno ime. Po drugoj priči bogati građanin Rima, Patricio Đovani se molimo Devici Mariji za potomstvo. Ona mu se javila u snu i rekla da podgine crkvu na mestu gde iste noći bude padao sneg i da će mu podariti potomstvo. Tako je i bilo... Međutim iako je druga priča romantičnija i turisti je više prihvataju, za nju nema istorijskog osnova. Mi nažalost nismo ulazili u crkvu, te na slici vidite njen "zadnji deo", sa strane Piazza Esquilino, gde se nalazi još jedan obelisk. 



Crkva se nalazi u blizini Termini stanice, i kako nam je bila blizu posetu unutrašnjosti crkve smo stalno odlagali, i na kraju nismo stigli. Mada, treba ostaviti nešto i za naredni put prilikom posete Rimu.

Šetajući se ulicama Rima, shvatila sam koliko ima divnih zgrada i da se ovim gradom treba šetati podignute glave i pogleda. Samo neke od predivnih fasada...



Put nas je dalje odveo do Crkve Sv.Petra u lancima (S.Pietro in Vincoli). Crkva nosi naziv po lancima u kojima je Sveti Petar bio okovan u zatvoru, koji se ovde i nalaze. Crkva datira još iz 4 veka AD, i na osnovu spoljašnosti uopšte ne izgleda kao crkva. 





U ovoj crkvi nalazi se jedno od najvećih dela ikada stvorenih ljudskom rukom - Mikelanđelov Mojsije. Reči nisu potrebne da bi se ovo delo opisalo. Iako je Mikelanđelo bio poznat kao izuzetan slikar, njegova prva i prava ljubav jeste bilo vajarstvo. Kao vajar je napravio najlepše delo ikada - Mojsija. Iako Mikelanđelo nikad nije bio zadovoljan svojim radom, Mojsije ga je ostavio bez daha. Skulptura je savršena, toliko blizu stvarnog ljudskog bića, vide se svaki mišić, vena, bora. Na desnom kolenu ako se dobro zagledate možete videti malo udubljenje. To je napravio sam Mikeladđelo, udrajući čekićem po kolenu uz glasnu viku "Progovori". Toliko je figura Mojsija savršena.



Ubrzo posle toga smo došli do Koloseuma, Rimskog Foruma, Trajanov forum... Za vreme naše posete Koloseum se restaurirao sa jedne strane. Mi nismo ulazili u ovaj kompleks. Želeli smo, ali smo to ostavili za "ako budemo imali dovoljno vremena". 






U Rimu na svakom ćošku, spomeniku nalazi se natpis SPQR - Senatus Populusque Romanus "Senat i narod čine Rim". Na gornjoj nadam se da se vidi natpis.


Stigli smo i do Kapitola. Trg Campidoglia je preuredio Mikelanđelo. Danas su te zgrade kompleksi muzeja Na trgu se nalazi bronzana statua Marku Aureliu. Originalna statua se nalazi u jednom od muzeja na ovom trgu. Prilikom naše posete bile su postavljene neke skele, a i bilo je venčanje na trgu, pa je gužva bila jako velika i teško je bilo dopreti do željenog cilja za slikanje.






Ovde takođe možete videti i spomenik Vučici, Romulu i Remu. Originalna statua se takođe nalazi u jednom od muzeja.



A možete videti i Vučicu napravljenu od žbunja...


Odvde pored Spomenika Vittoru Emanuelu II, smo se spustili na Trg Venecija. Odatle se vidi Bonaparte zgrada i balkon koji je Napoleon napravio svojoj majci, kako bi uživala u pogledu i odmoru.


Videli smo i kuću u kojo je živeo Mikelanđelo. 


Kao i Crkvu S.Apostola, gde se prvih pet godina nalazila grobnica Mikelanđela, koja je kasnije premeštena u Firencu.


Fontana di Trevi je jedno od onih mesta od kojih ne očekujete puno, a dobijete više nego što ste se nadali. Kada smo stigli tamo gužva je bila nenormalna. Svaki pokušaj da se slikamo je bio mnogo teži nego što izgleda. Toliko ljudi nisam videla ni na jednom drugom mestu u Rimu (ne računajući Vatikan). Fontana ja napravljena u 17 veku. 




Ako vas put navede u Rim, posetite ovo mesto, oduševićete se. Vratili smo se još dva puta ovde, svaki put malo posedeli, odmorili, osvežili se i nastavili dalje. Bacili smo i novčiće. Čućete i pročitati različite savete koliko i kako baciti novčiće u fontatnu, da bi vam se želje ostvarile. Pričali smo sa starijim meštanima (uspleli smo da se sporazumemo) kako u stvari treba uraditi. Treba zamisliti tri želje: prva je osobna, privatna; druga želja je za zdravlje; treća je uvek i za svakoga ista - da se jednog dana vratite u Rim. Nije bitno koja je valuta u pitanju (mi smo bacali dinare). Bitno je da novčiće bacite desnom rukom preko levog ramena, i da se ne osvrćete za novčićem (da vidite da li je pao u vodu). Rimljani kažu da će se samo tako želje ostvariti...

U blizini fontane, na putu ka Španskim stepenicama nalazi se predivna prodavnica suvenira. Ovo je samo jedan detalj iz radnje. Tu smo kupili veliku karnevalsku masku, koju smo uspeli da dovučemo do Beograda u jednom komadu.


Tik pre Španskih stepenica nalazi se spomenik koji je podignut 1800 i neke godine u čast prihvatanja dogme da je Devica Marija bila devica, kad je rodila Isusa. 



Kao što sam u prethodnom postu napisala, Španske stepenice jesu lepe, ali nisu me oduševile kao što sam mislila da hoće. Gužva tamo je nesnosna i teško se može naći mesto da se sedne, normalno slika jer stalno neko upada u kadar. U podnožju Španskih stepenica se nalazi i predivna fontana u obliku broda - Fontana della Barcaccia. Fontanu je napravio Pietro Bernini. Na vrhu Španskih stepenica nalazi se Villa Medici, koja je danas akademija umetnosti i slikarstva.





Sa vrha stepenica u samom podnožju vile Medici, vidi se ceo Španski trg, i najskuplja ulica u Rimu - Via Condotti.


Ovde se naša pešačka tura završila. Imali smo dva sata pauze pre nego što smo nastavili naš izlet. Ovu pauzu smo muž i ja iskoristili da probamo italijansku kuhinju.  Po preporukama smo pronašli restoran La Scaleta, gde sam jela najbolje njoke. Restoran se nalazi u blizini Pantheona i vredi ga potražiti.





Odmah pored restorana nalazi se i najveća poslastičarnica koju sam ikad videla. Sladoled je fenomenalan i deli se "na kugle" nego na "lopate", a izbor ukusa je nebrojiv. 






Metroom smo se vratili do stanice Termini i dalje otišli na izlet u obližnje mestašce Tivoli. Ali o njemu u narednom postu.

You Might Also Like

15 comments

  1. Divan grad! Uuuf njoke i sladoled, najbolji su na svetu kad je sladoled u pitanju, yivela bih od toga!

    ReplyDelete
    Replies
    1. Zaista! Njoke su starno odlicne!

      Delete
  2. Obzirom da "svi putevi vode u Rim" nadam se da ce i mene jednog dana neki odvesti. Slike su ti predivne!!! :)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Nadam se da hoce, jer je tamo prelepo. Hvala puno :)

      Delete
  3. Iskreno, jedva čekam da mi uživo preneseš utiske jer mi se čini da ovde nije stalo ni pola.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Nije ni cetvrtina utisaka, a jos manje slike. Sve me jos uvek drzi.

      Delete
  4. Predivno, predivno! Meni je oduvijek želja posjetiti Rim :))

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala puno :) AKo ti se pruzi prilika, obavezno poseti Rim. Izuzetan grad.

      Delete
  5. Replies
    1. Ja kad sam videla frizidere, ostala sam zapanjena. Toliko vrsta i toliko ukusa na jednom mestu nikad nigde nisam videla. Sladoled je odlican!

      Delete
  6. Rim, sladoled, njoki, Coloseum... ma predivno, predivno!!

    ReplyDelete
    Replies
    1. Mi smo rucali, pa kupili sladoled, pa otisli kod Pantheona da odmorimo i onda nastavili dalje :)

      Delete
  7. Mljac, mljac! Divne fotografije, ne zna se šta je lepše, jedva čekam da čujem detaljnije utiske :)

    ReplyDelete

Hvala Vam što odvajate Vaše vreme, čitate moj blog, komentarišete, dajete predloge, kritike i sugestije.

Subscribe