The Best Day Ever!

26.12.12



Ni sama ne znam kako da počnem ovaj post, ali moram vas upozoriti da će biti dug. Već dva dana sam pod jakim utiscima, za koje ne mogu da nađem prave reči da ih opišem. U pitanju je nešto što iščekujem jako dugo, i što je konačno stiglo u moje ruke.

Moram priznati da već mesecima očekujem jedan paketić. Sada mogu slobodno napisati da su za mene ove godine novogodišnji pokloni stigli nešto ranije. Ali, ovaj poseban paketić je nešto što moram da izdvojim. Njegove pripreme su počele još krajem avgusta, dok je sunce sijalo i dok su neki od nas tek kretali na more, a mi ostali išli na Adu ili bazene. A eto stigao je sa prvim zimskim danima, i po nekom pahuljom.

U ponedeljak se nervozno oglasilo zvono na vratima. Kad sam otvorila i videla svog poštara, i kad mi je pružio paketić znala sam da je konačno stigao. Znala sam da je taj ponedeljak 24.12.


Skakutala sam po kući i samo cičala: stigao je, stigao je, stigao je!!!

A evo i početka priče... Krajem avgusta pročitala sam na omiljenom mi forumu Ana.rs, u temi o HE lakovima da jedna članica traži Dior ST. Taj lak je svuda u svetu bio LE, i kako ona nije iz Srbije, kod nje se taj lak davno rasprodao. Ja sam imala dva primerka, i tog momenta sam znala da je jedan primerak namenjen i suđen njoj. Ubrzo zatim sam joj se javila porukom i rekla da ću da joj pošaljem lak, jer imam dva.

Bila je oduševljena i istog momenta je predložila razmenu. Pristala sam. I tako je krenula naša priča. Ime te devojke je Adrijana. Iz Austrije je. I evo, posle par meseci, iako se lično ne poznajemo, razvilo se veliko poverenje između nas dve i jedno divno prijateljstvo. Iskreno se nadam da će doći dan kada ćemo se i lično upoznati.

Predložila mi je da napišem spisak od nekoliko lakova koje želim, a koje ne mogu naći kod nas u Srbiji. Isto to sam predložila i ja njoj. Kad smo razmenile spiskove, krenule smo u potragu. Odmah na početku smo se dogovorile da nećemo da žurimo, i kad nabavimo sve, šaljemo paketiće. 

Neke lakove smo odmah našle, a neke smo tražile dosta dugo. Ja sam možda imala više sreće od nje, i njene ljubimce pronašla dosta brzo. Adrijana je imala sreće jer je pronašla neke, meni apsolutno nedostupne lakove, ali se čekao njihov dolazak. Tako su nedelje prolazile, mi se redovno dopisivale, razmenjivale misljenja, životne pričice, strepnje oko lakića... Shvatila sam da mi je u teškim danima bila velika podrška. Na tome joj neizmerno hvala.

Ali da vratimo priču na paketić...

Kada smo skupile sve lakove, dogovorile smo se da paketiće pošaljemo istovremeno. To smo i uradile. Paket koji sam ja njoj poslala stigao je u Austriju za neverovatna četiri dana!!! Evo kako mi je javila radosnu vest 21.12.2012.

"Ti si ga poslala u ponedeljak, 10.12. U petak 14.12. sam imala ujutru termin kod doktora da me pregleda i produži bolovanje. Ujutru je bio i poštar i pošto ja nisam bila kod kuće - to što je imao za mene vratio je nazad.

Kad sam stigla kući, proverila sam poštu i videla sam pismo-poruku od poštara, gde je prekriženo PISMO i da dođem po to. Ja sam mislila da je sigurno neko pismo iz bolnice, da mi šalju snimke ili šta već. Nisam ništa drugo očekivala. Tako da, uopšte mi se nije žurilo i nisam ni otišla po to. Do danas. Pustila sam da prođe nedelju dana. I tako...

Stignem ja danas u poštu i kaže meni teta da se pisma i paketi ubuduće podižu u drugoj pošti, koja služi samo za to, pored kolodvora. Odem ja do kolodvora, predam papir od poštara. Čudno mi je bilo što čovek umesto kod pisama, traži kod paketa . Kad zgrabi neki žuti paket i ponese do kase... 

Čim sam videla ćirilcu - ZNALA SAM! NEVEROVATNO! Samo četiri dana je trajalo! Svaka im čast! 
13.12. je stigao u Austriju i dan posle meni!

I da- neću još da ga otpakujem, stavila sam ga na ormarić i nek´ tu miruje... Iskreno, ne bih mogla ni da se obradujem kako treba jer ti nisi svoj paket dobila... Kad budeš dobila svoj i ja ću svoj otpakirati."

Ovim njenim rečima sam se obradovala kao da je meni stigao. Bila sam toliko srećna da sam je nagovarala da ga otvori odmah, da sve proveri. Ali moja ubeđivanja nisu vredela, čekala je mene. I dočekale smo... 

Čim sam uzela paket u ruke tog ponedeljka ujutru, položila sam ga na sto i gledala...


Prvo sam odmah pogledala da slučajno koverta nije negde promenila boju. Kad sam utvrdila da nije, spustila sam ga sa strane i odmah otrčala da javim Adrijani da je stigao. Tih par minuta dok se nije javila, mi se činila kao večnost. Htela sam da rastrgnem kovertu, ali sam uspela da se obuzdam. Kad sam pročitala "Otvaraj odmah", više me ništa nije moglo sprečiti.

Uzela sam makaze i krenula...


... pažljivo i sa strepnjom izvukla...


... odmotala iz zaštitne kesice...


...i dok sam odmotavala zadnji sloj zaštite desilo mi se ovo....


... a zatim i eksplozija osećanja kad sam videla ovo...


Ne umem da opišem tu sreću kad sam ugledala četiri lepotana, i među njima moju najveću želju - Chanel DJANGO! Konačno je moj! Odmah sam joj javila da je sve u redu i da su svi lakići čitavi. Suze nisam mogla da zaustavim, da budem iskrena. Usledio je niz poruka, razmene utisaka, cike, reči hvale (koje obe nismo mogle da pronađemo, a da budu dovoljno dobre)... 

Zatim mi je Adrijana poslala sliku svojih lakića, koji su isto srećni stigli kod nje u ruke.


Najviše smo se plašile za Django, Dior ST i Graphite, jer tih lakova nema nigde da se nađe, jer su svi bili LE i previše truda je uloženo u njihovo nabavljanje. Poseban strah nam je izazivala pomisao da se Djangu moglo nešto desiti, jer je u njegovo pronalaženje alarmirana ne jedna osoba, nego dve države! Adrijana je bila neverovatna, pa je uspela da ga nabavi za mene. Napisala mi je celu priču kako je uspela da ga nađe...

"Kao što znaš, otišla sam sa tvojim spiskom do Douglas parfimerije u Graz. Prodavačica je pogledala u svom katalogu da li su lak pod brojem 485 imali u prodaji. Jer npr. da nisu imali - kao što je to bio slučaj sa lakovima Paparazzi i Jade - onda ne mogu ništa uraditi - kao da je nepostojeći lak. 

Ali sreće, lak pod brojem 485 je bio u prodaji. Prolećna kolekcija 2009. sa lakom Vendetta, koji je postao deo stalnog asortimana, jer je postao jako popularan - isto kao što je bio slučaj sa blatom Particuliere. Kad je videla da je 485 bio u prodaji, nazvala je glavnu centralu Douglas-a u Beču da ih zamole da pretraže da li još negde ima...

Ali u Austriji ga nije bilo, ali možda ga ima u drugim državama. Sa tim saznanjem sam se vratila kući, nadajući se da će ga negde naći. Posle mesec dana još ga nisu pronašli. Tražimo još - je bio njihov odgovor, i da sačekam još malo, neke dve sedmice, pa će tačno znati. Posle dve sedmice otprilike, NAŠLI SU GA! Kad sam otišla u Douglas parfemeriju, pokazali su mi papir gde stoji broj laka 485 i pored država Češka (nemački: Tschechien) i da su ga naručili i da će stići za nekih mesec dana i da će mi javiti kad dođe.

Posle mesec dana nisam dobila nikakve vesti, nisu me zvali i zabrinula sam se. Nazvala sam ih da vidim šta se dešava, ali su rekli da još nije stigao i da sačekam još malo, neće drugo trajati. I tu je prošlo neke dve sedmice. Baš sam bila u bolnici zbog operacije, kad sam dobila njihov poziv da je Django stigao i da me čeka i da dođem po njega kad budem mogla!

Kad sam se vratila iz bolnice i  posle par dana ležanja kod kuće - otišla sam po Django. Došao je sa mnom kući, uslikala sam ga sa ostalim lakićima i poslala tebi sliku. Onda sam ga poslala za Srbiju i stigao je živ i zdrav."

I onda se zapitam kako da durgačije odreagujem na ovo, sem suzama radosnicama. A kad sam se malo smirila shvatila sam koliki put je Django prošao. Čak sam odlučila da napravim mapicu, da se to jednostavnije vidi:

putovanje Djanga

Ukupan put koji je Django prešao je oko 1200km, da bi stigao do mene! Neverovatno! Ostala sam bez reči...

Da ne zapostavim i preostala tri lakića. U pitanju su Illamasqua lakovi, kojima nisam ništa manje oduševljena. Ali kako smo zaključile, ovih lakića ima i mogu da se nađu jer se još uvek proizvode, i nisu LE kao Django, pa nam nisu izazvali tolike strahove. Ove marke takođe nema u Srbiji, pa je Adrijana za mene uzela tri prelepe nijanse: Lament, Collide i Jo´mina. Sve tri su na listi želja kod mene i konačno imam Illamasqua lak, koje već dugo želim da probam. I drago mi je što su sva tri jarke boje, jer će njihovo vreme nošenja tek doći.

Isto tako sam zaključila da su i ovi lakići prešli dugačak put, da bi stigli do mene. Pa njihova mapa putovanja izgleda ovako:

putovanje Illamasqua lakova

A ukupan put koji su Illa lakovi prešli je oko 2250 km! Obe dužine puta i kod Djanga i kod Illa lakića, su uzete kopnene, jer vazdušne nisam mogla da nađem.

A sad i slike lakova.




I posebno...






Da ne zaboravim ono najnežnije...


Dugo sam u ponedeljak gledala i zagledala lakove, joše ne verujući da su posle 4-5 meseci konačno kod mene. I zaspala sam gledajući ih. I još uvek mi stoje na stolu pored računara, i dalje ih gledam i ne verujem.

Nadam se nekom lepom vremenu uskoro pa da napravim i prve slike sva četiri nova ljubimca.

Šta reći na kraju posle svega ovoga, posle svih ovih radosti i emocija... Najbolje će biti da citiram prijateljicu, jer ni ja ne bih bolje napisala...

" Jednostavno presrećna sam što je akcija uspela, što nije bilo nikakvih problema - osim dugog čekanja koji je izazvao Django. Illamasqua lakići nisu problem, kao ni tvoji lakići za mene...

Drago mi je što sam uspela da usrećim nekoga, kao što mi je drago što je neko uspeo mene da usreći"

Ja ću samo dodati da sam možda najsrećnija zbog toga što sam upoznala jednu divnu osobu i stekla novog prijatelja. Sa druge strane, uverila sam se još jednom i da na ovaj način mogu da upoznam divne ljude i sklopim divna prijateljstva. Opet, ne postoje granice za devojke koje naume da ostvare nešto i pomognu jedna drugoj, bilo da su u pitanju lakovi, neki drugi deo make-upa ili nešto sasvim treće.

Adrijana hvala ti puno na svemu!


PS: Moram da se zahvalim devojci iz Sephore u KM, koja mi je pronašla jedan primerak Graphita.

You Might Also Like

24 comments

  1. Eto mene izgleda pucaju hormoni pa sam se i rasplakala citajuci ovo! Divno divno

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala. Mein su suzile oci dok sam pisala.

      Delete
  2. Divno, divno. Kakvo putešestvije, kakva priča. Mnogo mi je drago zbog obe i radujem se sličicama lakova.

    ReplyDelete
  3. Jao, super :-) Prava jedna divna lakohlicarska prica:-) Drago mi je da ste obe uspjele da dobijete svoje lakice. I tvoji i njeni su divni.Meni se posebno svidja taj azurni Dior i sva tri Illamasqua laka. Ne sumnjam da ces se dolaskom toplih dana bas nanosati sve tri boje

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala. Zbog ovih lakova jedva cekam toplije dane, mada sam u dusi poklonik snega.

      Delete
  4. Jo'mina - tiha patnja :D
    Divna priča!

    ReplyDelete
    Replies
    1. Jo´mina je jos lepsi nego na slikama. Hvala puno :)

      Delete
  5. Super lakovi i divna prica o njima, bas mi bude drago uvek kad ovako nesto procitam

    ReplyDelete
  6. Hehehehehe, kakva prica! Totalno mogu da te zamislim kako skaces od srece! :D Bas mi je drago da je akcija uspela, a lakovi su stvarno divni!

    ReplyDelete
    Replies
    1. I onako sam sva skautava, a zamisli tek u toj situaciji. Hvala puno :)

      Delete
  7. divna prica :) uzivaj u svojim novim ljubimcima :) boje su predivne :)

    ReplyDelete
  8. Prica je predivna! Obe se cinite kao divne osobe, kako se Adrijana potrudila, neverovatno, a ti se cinis kao vrlo topla osoba, blago bebici sto ce imati takvu mamu!

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala puno na divnim recima :)

      Delete
  9. divna prica, mogu da zamislim kako ste obe bile srecne zbog lakica :)))
    uzivaj u lepotanima :))

    ReplyDelete
  10. Kakva priča, wow, svaka vam čast! :)

    ReplyDelete

Hvala Vam što odvajate Vaše vreme, čitate moj blog, komentarišete, dajete predloge, kritike i sugestije.

Subscribe